Svetski dan mentalnog zdravlja: Apoteke kao mesta podrške i razumevanja

Šta je Svetski dan mentalnog zdravlja?

Svetski dan mentalnog zdravlja je dan javnog zdravlja koji se obeležava svake godine 10. oktobra, u cilju podizanja svesti o problemima mentalnog zdravlja. To je prilika da se podstakne zajednica, zdravstveni sistem, a i svako od nas da zajedno radimo na njegovom unapređenju.

Mentalno zdravlje je osnova ukupnog zdravlja svake osobe. Definiše se kao stanje dobrobiti u kome svaki pojedinac ostvaruje svoj potencijal, može da se nosi sa uobičajenim stresom, može da radi produktivno i plodonosno i u stanju je da doprinosi zajednici. Drugim rečima, mentalno zdravlje je stanje dobrobiti u kojem svaki pojedinac funkcioniše punim kapacitetom.

Jedna od četiri osobe će tokom života imati neku vrstu mentalnog problema. Iako većina ljudi neće razviti mentalni poremećaj koji se može dijagnostikovati, psihičko zdravlje svakog od nas ima svoje uspone i padove. Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja – zato o njemu treba da brinemo isto kao o fizičkom zdravlju.

Kako se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja?

U obeležavanju Svetskog dana mentalnog zdravlja učestvuju svi u skladu sa svojim udelom u zdravstvenom sistemu. Ovogodišnja kampanja fokusira se na značajnu potrebu za podrškom mentalnom zdravlju i psihosocijalnim potrebama ljudi pogođenih humanitarnim vanrednim situacijama. Krize poput prirodnih katastrofa, sukoba i vanrednih situacija u javnom zdravlju (pandemija) izazivaju emocionalnu patnju, pri  čemu jedna od pet osoba doživljava problem mentalnog zdravlja. Podrška mentalnom blagostanju pojedinaca tokom takvih kriza daje ljudima snagu da se nose sa problemima i prostor za izlečenje. Time se olakšava oporavak i obnova, ne samo pojedinca već i zajednice.

Svetska zdravstvena organizacija poručuje: „Na ovaj Svetski dan mentalnog zdravlja, pojačajmo naše napore da stvorimo svet u kome je mentalno zdravlje cenjeno, zaštićeno i dostupno svima, posebno u uslovima nedaća.“

Kako da čuvamo i jačamo svoje mentalno zdravlje?

• Nije sramota ponekad biti slab. Potražite oslonac, podelite sa bliskom osobom ono što vas muči.
• Redovno vežbajte, pravilno se hranite i dovoljno spavajte.
• Negujte svoja interesovanja i hobije – aktivnost struktuira vreme i donosi osećaj smisla.
• Ne koristite lekove, alkohol ili cigarete kao način da „utopite“ probleme.
• Prihvatite stres kao normalan deo savremenog života koji ne pogađa samo vas.
• Organizujte svoj dan tako da u njemu bude mesta za zadovoljstvo u malim, svakodnevnim stvarima.
• I najvažnije – kada je potrebno, nije sramota potražiti stručnu pomoć.

Apoteke kao mesta podrške i razumevanja

Za mnoge ljude, apoteka je prvo mesto gde će potražiti savet kada ne spavaju, osećaju napetost ili su pod stresom. Zato farmaceuti imaju važnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja zajednice:

• Prvi kontakt i prepoznavanje tegoba. Farmaceut često prvi primeti kada neko traži pomoć zbog anksioznosti, nesanice ili umora. To je prilika da se ponudi podrška i savet o daljim koracima.
• Razbijanje predrasuda. Razgovor sa farmaceutom može ohrabriti osobu da potraži stručnu pomoć bez osećaja stigme.
• Pomoć u terapiji. Farmaceut savetuje o pravilnom uzimanju lekova, neželjenim efektima i interakcijama, čime doprinosi uspehu lečenja.
• Izvor pouzdanih informacija. Društvene mreže su preplavljene neproverenim i ponekad čak i štetnim savetima. Farmaceut je tu da Vam pomogne u razmatranju validnih i pouzdanih načina pomoći i lečenja.

Mentalno zdravlje nije luksuz, već preduslov dobrog života. Farmaceuti, kao zdravstveni radnici koji su najbliži građanima, mogu biti most između osobe koja traži pomoć i sistema koji tu pomoć pruža. Svako od nas može učiniti korak više – za sebe, za bližnje i za zajednicu u kojoj živimo.