Svetski dan borbe protiv hipertenzije obeležava se svake godine 17. maja, u organizaciji Svetske lige za hipertenziju (World Hypertension League – WHL), kao neprofitne krovne organizacije 80 nacionalnih društava i liga za hipertenziju.

Cilj ovog dana javnog zdravlja je podizanje svesti o povišenom arterijskom krvnom pritisku kako bi se smanjio broj osoba koje žive sa nelečenom ili nedovoljno kontrolisanom hipertenzijom. Procenjuje se da više od polovine osoba sa povišenim krivnim pritiskom nije svesno svog stanja, dok veliki broj pacijenata ne postiže ciljne vrednosti pritiska čak ni uz terapiju.

Ovogodišnji moto „Izmerite svoj pritisak tačno – kontrolišite ga, živite duže“ podseća nas da kontrolisanje pritiska počinje od jednostavne, ali veoma važne radnje – tačnog merenja.

Krvni pritisak se može meriti: u lekarskoj ordinaciji, u kućnim uslovima samomerenjem, ambulatornim 24h praćenjem, ali i u apoteci – pod nadzorom ili po savetu farmaceuta. Merenje u apoteci nije samo „brojka na aparatu“ – to je prilika da sa farmaceutom razgovarate o svom zdravlju, terapiji, navikama i mogućnostima da poboljšate kvalitet života.

Šta je hipertenzija?

Hipertenzija (visok arterijski krvni pritisak) jedna je od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti današnjice. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak.

Hipertenziju zovu i „tihim ubicom“ jer često nema vidljive simptome, ali je jedan od vodećih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i smrtnog ishoda.

Nelečena hipertezije dovodi prvo do oštećenja, a zatim i oboljenja srca, mozga, bubrega, krvnih sudova i oka. Kod osoba sa hipertenzijom, rizik od moždanog udara je sedam puta veći nego kod osoba sa normalnim krvnim pritiskom. Takođe, verovatnoća da će se razviti koronarna bolest srca je tri puta veća, a rizik od drugih vaskularnih bolesti, koje nastaju zbog začepljenja krvnih sudova, je dva puta veći.

Zato je važno redovno meriti krvni pritisak i, ako je potrebno, lečiti hipertenziju kako bi se sprečile ove ozbiljne posledice.

Kada merimo krvni pritisak, dobijamo dva broja. Prvi broj, koji je veći, naziva se sistolni pritisak. On pokazuje pritisak u arterijama kada srce pumpa krv. Drugi broj, koji je manji, naziva se dijastolni pritisak i on pokazuje pritisak u arterijama kada se srce opušta i puni krvlju.

Lekari koriste ove brojeve da bi utvrdili da li je krvni pritisak u normalnim granicama ili je povišen. Prema Smernicama evropskog udruženja za hipertenziju iz 2023. godine, klasifikacija krvnog pritiska prema merenjima u ordinaciji izgleda ovako:

• Normalan krvni pritisak: Sistolni pritisak je manji od 130 mmHg, a dijastolni pritisak je manji od 85 mmHg.
• Visok-normalan krvni pritisak: Sistolni pritisak je između 130 i 139 mmHg, ili dijastolni pritisak je između 85 i 89 mmHg.
• Hipertenzija I stepena: Sistolni pritisak je između 140 i 159 mmHg, ili dijastolni pritisak je između 90 i 99 mmHg.
• Hipertenzija II stepena: Sistolni pritisak je između 160 i 179 mmHg, ili dijastolni pritisak je između 100 i 109 mmHg.
• Hipertenzija III stepena: Sistolni pritisak je 180 mmHg ili više, ili dijastolni pritisak je 110 mmHg ili više.

Ove vrednosti pomažu lekarima da procene rizik od srčanih oboljenja i da odluče o eventualnom lečenju.

Šta mogu da uradim da smanjim mogućnost pojave i/ili poboljšam kontrolu hipertenzije?

1. Usvojite zdrave načine ishrane – DASH režim ishrane je pokazao najveći doprinos kontroli krvnog pritiska

• Smanjite unos soli (natrijuma).
• Jedite više voća, povrća, integralnih žitarica i nemasnih proteina.
• Ograničite prerađenu hranu, zaslađena pića i zasićene masti.

2. Budite aktivni

• Redovna fizička aktivnost pomaže u održavanju zdrave težine i snižava krvni pritisak.
• Preporučuje se 2.5 – 5 sati umereno intenzivne ili 75 minuta – 2.5 sata intenzivne aerobne fizičke aktivnosti nedeljno, podeljeno na 5-7 dana. Dodatno, preporučuju se i vežbe sa opterećenjem 2-3 puta nedeljno.
• U slučaju da ne možete da postignete ovaj nivo fizičke aktivnosti, budite aktivni koliko god je moguće (bolje bilo koji nivo fizičke aktivnosti, nego bez fizičke aktivnosti)

3. Pratite krvni pritisak

• Redovne kontrole su važne. Razmislite o korišćenju kućnog merača krvnog pritiska za dosledno praćenje. Izmerene vrednosti beležite u Dnevnik samokontrole krvnog pritiska.
• Uvek koristite aparat za merenje pritiska koji na pakovanju ima naveden broj Rešenja o upisu u registar Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

4. Ograničite alkohol i prestanite sa pušenjem

• Prekomerna konzumacija alkohola i pušenja mogu povisiti krvni pritisak i oštetiti krvne sudove.

5. Upravljajte stresom

• Budite svestni situacija koje dovode do povišenog nivoa stresa kod Vas. Pronađite aktivnosti koje Vas smiruju i smanjuju stres : duboko disanje, meditacija, hobi, sport, druženje.

6. Uzimajte lekove kako vam je prepisano

• Ako vam je lekar prepisao lekove za krvni pritisak, pridržavanje prepisane terapije je ključno za kontrolu hipertenzije.

Uloga farmaceuta – više od izdavanja leka

Farmaceuti nisu tu samo da izdaju lek – oni su obučeni zdravstveni profesionalci koji Vam mogu pomoći da razumete svoje stanje, pratite terapiju i unesete korisne promene u svakodnevicu.

Svaki savet, koliko god mali izgledao, može napraviti veliku razliku u kontroli hipertenzije.

Vaš farmaceut je tu da razgovarate o svom zdravlju, terapiji, navikama i mogućnostima da poboljšate kvalitet života!