Svetski dan borbe protiv hepatitisa se obeležava 28. jula svake godine.

Ove godine aktivnosti se odvijaju pod sloganom „Zajednički do eliminacije virusnih hepatitisa” (eng. Hepatitis: Let’s Break it Down). Slogan naglašava potrebu za povećanjem i integracijom usluga vezanih za hepatitis, kao što su vakcinacija, pravovremeno testiranje i lečenje, bezbedne prakse inјеktirаnjа i nemedicinskih intervencija. Svetska zdravtvena oragnizacija poziva na akciju kako bi se globalno uklonile finansijske, društvene i sistemske barijere koje stoje na putu eliminacije hepatitisa i prevencije raka jetre.

Globalna strategija Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za hepatitise ima za cilj smanjenje novih hroničnih infekcija virusom hepatitisa B i C za 90% i smrtnih slučajeva za 65% u periodu između 2016. i 2030. godine. Eliminacija virusnog hepatitisa kao javnozdravstvenog problema zahteva da 90% onih koji su inficirani bude dijagnostikovano i da 80% onih koji su dijagnostikovani dobije adekvatnu terapiju do 2030. godine.

Virusni hepatitisi su vodeći uzročnik hepatocelularnog raka jetre. Ali, za razliku od drugih uzročnika raka jetre, hronični hepatitis B i C se mogu sprečiti i lečiti. Većina osoba koje žive sa hepatitisom ne zna da su zaražene. Rana dijagnoza je prvi korak ka pristupu lečenju koje spasava život i sprečava rak jetre. Testiranje, posebno za osobe koje žive u endemskim regionima ili osobe sa većim rizikom, je ključno za eliminaciju hepatitisa. Poznavanje statusa vezanog za hepatitis je prvi korak ka zaustavljanju raka jetre.

Virus hepatitisa B izaziva akutno i hronično oboljenje jetre. Akutna infekcija najčešće prolazi bez simptoma, ali oko 90% dece i 5% odraslih razvije hronični hepatitis B. Potpuno izlečenje hronične infekcije hepatitisom B za sada nije moguće. Osnovni cilj terapije je smanjenje rizika od progresivnog hroničnog oboljenja jetre, rizika od prenosa na drugu osobu, rizika od razvoja hepatocelularnog karcinoma. Lekovi izbora su: peginterferon-alfa koji se primenjuje samo u zdravstvenim ustanovama; tenofovir i entekavir koji se propisuju i izdaju na obrascu lekarskog recepta na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (Lista lekova A). Najefkasnija mera prevencije hepatitisa B je vakcinacija.

Najvažniji put prenosa virusa hepatitisa C je putem krvi. Posle akutnog hepatitisa većina bolesnika (55 – 85%) ne uspeva da eliminiše virus, te razvijaju hroničnu infekciju. Kod hronične infekcije virusom hepatitisa C osnovni pristup je pravovremeno testiranje i lečenje. Za lekove koji se koriste u lečenju hroničnog hepatitisa C troškove snosi Republički fond za zdravstveno osiguranje, ali kroz drugačiju proceduru tj. kroz C Listu lekova. Cilj terapije je potpuna eliminacija virusa hepatitisa C i dužina lečenja zavisi od genotipa virusa.

Vakcina protiv virusa hepatitisa C još uvek ne postoji. U našoj zemlji se sprovodi vakcinacija (aktivna imunizacija) protiv virusa hepatitisa B prema Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti.

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B se sprovodi vakcinom protiv hepatitisa B kod:

• sve novorođenčadi i odojčadi,
• svih neimunizovanih i nepotpuno imunizovanih lica do navršenih 18 godina života.

Aktivna imunizacija protiv hepatitisa B se vrši i kod osoba koje mogu doći u kontakt sa virusom, kao što su:

• osobe koje rade u zdravstvu (lekari, sestre, tehničari…),
• partneri osoba koje imaju hepatitis B,
• članovi porodice osoba koje imaju hepatitis B,
• osobe koje koriste drogu intravenski,
• osobe koje se nalaze u zatvorima,
• štićenici ustanova za ometene u razvoju.

Aktivna i pasivna zaštita (imunizacija) protiv hepatitisa B sprovodi se nakon što je osoba bila izložena infekciji (postekspoziciono), a to je u slučaju:

• novorođene bebe čije majke imaju hepatitis B,
• osobe koje su imale kontakt sa zaraženom krvi ili drugim infektivnim materijalom (npr. ubod iglom),
• trudnice koje imaju problem sa jetrom, ako su bile u kontaktu sa virusom hepatitisa B.

U tim situacijama se istovremeno daju vakcina (aktivna imunizacija) i gotova antitela (pasivna imunizacija) kako bi se sprečila infekcija.

Vakcinacija protiv hepatitisa B (aktivna imunizacija) preporučuje se osobama koje su u posebnom riziku da dobiju ovu infekciju. To su:

• osobe koje idu na hemodijalizu,
• osobe koje imaju šećernu bolest i koriste insulin,
• osobe koje imaju hemofiliju ili druge bolesti zbog kojih primaju krvne proizvode,
• osobe sa hroničnim bolestima jetre i bubrega,
• osobe koje su imale transplantaciju jetre ili bubrega,
• HIV pozitivne osobe,
• osobe kod kojih je potvrđeno prisutvo virusa hepatitisa C,
• osobe sa multiplom sklerozom koje treba da započnu lečenje određenim lekom (po odluci neurologa).

Imunizaciji protiv hepatitisa A i B podležu i lica koja putuju u endemske oblasti.

Razmena pribora među osobama koje injekciono primenjuju drogu činila je najveći udeo među novim hepatitis C infekcijama u svetu (44%) i Evropi (73%), dok nebezbedne medicinske ili nemedicinske intervencije (tetoviranje i pirsing) takođe predstavljaju značajan rizik. Istraživanja u Sjedinjenim Američkim Državama su pokazala da osobe koje se tetoviraju ili koje imaju pirsing, imaju 2,0 do 3,6 puta veći rizik za ovu infekciju. Ovaj rizik u velikoj meri zavisi od uslova u kojima se ove procedure sprovode (ko ih vrši, u kojim uslovima, na koji način – da li su instrumenti sterilni).

Hronični virusni hepatitisi B i C uzrokuju 1,3 miliona smrtnih slučajeva svake godine, uglavnom od raka jetre i ciroze. To je 3500 smrtnih slučajeva svakog dana. Hepatitisi B i C se šire tiho, sa 8000 novih infekcija dnevno. Uprkos tome što se može sprečiti i lečiti, opterećenje bolešću nastavlja da raste, posebno u regionima sa ograničenim pristupom lečenju.

U Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd savetovanje i testiranje na virusne hepatitise B i C je besplatno, anonimno i nije potreban uput lekara, a dostupno je tokom cele godine.

https://www.zdravlje.org.rs/