Šta je Svetski dan borbe protiv dijabetesa?

Svetski dan borbe protiv dijabetesa (engl. World Diabetes Day) obeležava se 14. novembra kao odgovor na sve veći broj obolelih od šećerne bolesti širom sveta. Ovaj datum izabran je u čast rođendana Frederika Bantinga, koji je zajedno sa Čarlsom Bestom prvi izložio ideju koja je dovela do otkrića insulina 1921. godine.

Inicijativu za obeležavanje pokrenuli su Međunarodna federacija za dijabetes i Svetska zdravstvena organizacija 1991. godine. Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 2006. usvojena je Rezolucija o dijabetesu, čime je ovaj dan postao deo zvaničnog kalendara UN.

Svrha obeležavanja je promocija značaja zajedničke i koordinisane borbe protiv dijabetesa, kao globalne zdravstvene pretnje.

Šećerna bolest u brojkama

Dijabetes melitus je hronična metabolička bolest koju karakteriše povišen nivo glukoze u krvi (hiperglikemija) zbog poremećaja u lučenju insulina, njegovom dejstvu ili zbog oba poremećaja.
Dugotrajna hiperglikemija dovodi do oštećenja različitih organa – oka, bubrega, nerava, srca i krvnih sudova.

Neki od podataka koji osvetljavaju razmere ovog problema:

• 7 od 10 osoba sa šećernom bolesti su radno sposobnog doba
• 3 od 4 osobe sa dijabetesom oseća anksioznost ili depresiju zbog bolesti.
• 4 od 5 zaposlenih obolelih doživelo je sindrom iscrpljivanja na poslu zbog bolesti.
• 3 od 4 osobe sa dijabetesom žive u nerazvijenim ili srednje razvijenim zemljama.
• Dijabetes je u svetu peti, a u Srbiji treći vodeći uzrok umiranja od svih uzroka smrti i peti uzrok opterećenja bolešću 

U Srbiji se procenjuje da oko 460.000 odraslih zna da ima dijabetes, što čini 8,1% populacije, dok je kod dodatnih 250.000 osoba bolest još neotkrivena.
Ukupan broj obolelih time dostiže oko 710.000 ljudi.
Nažalost, kod gotovo trećine pacijenata komplikacije su već prisutne u trenutku postavljanja dijagnoze, a svake godine u Srbiji od ove bolesti umre oko 3.400 osoba.

Dijabetes na poslu — tema 2025. godine

Kao deo Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, ove godine Međunarodna federacija za dijabetes ima temu „Saznajte više i učinite više za osobe obolele od šećerne bolesti na radnim mestima“ (Diabetes and the Workplace).

Cilj je da se podigne svest o izazovima koje bolest donosi zaposlenima – kako uskladiti radne obaveze, terapiju, ishranu i brigu o sebi.

Stres, neredovni obroci i dugotrajno sedenje mogu otežati kontrolu šećera u krvi. Zato je važno da radno okruženje razume potrebe osoba sa dijabetesom i pruži im podršku – od fleksibilnijeg rasporeda do razumevanja u kriznim situacijama. Jačanje svesti i razumevanja može da obezbedi radna mesta gde se ljudi koji žive sa dijabetesom osećaju bezbedno, cenjeno i osnaženo da napreduju, bez ugrožavanja svog zdravlja ili svog posla.

Farmaceut – saveznik u svakodnevnom životu

Farmaceut je često prva osoba kojoj se pacijent obraća za savet, bez zakazivanja i čekanja. Uloga farmaceuta posebno je važna za osobe sa dijabetesom, jer one svakodnevno moraju da brinu o terapiji, ishrani i samokontroli.

U apoteci pacijenti mogu dobiti pomoć i savet o:

• pravilnom uzimanju terapije i insulina,
• upotrebi glukometara i tumačenju rezultata,
• izboru dodataka ishrani i proizvoda bez šećera,
• prepoznavanju znakova hipo- i hiperglikemije,
• organizovanju obroka i fizičke aktivnosti u toku radnog dana.

Farmaceut takođe može podsetiti na važnost redovnih kontrola i pomoći pacijentima da razumeju kako male promene u načinu života, kao što su unos tečnosti, izbor hrane i kretanje, mogu značajno uticati na stabilnost šećera u krvi.

Podrška počinje u apoteci

Radno mesto ne bi smelo biti prepreka za brigu o zdravlju.
Uz podršku kolega i poslodavaca, osobe sa dijabetesom mogu uspešno da usklade svoje obaveze i terapiju. Magistri farmacije su tu da pomognu ne samo pacijentima, već i njihovom okruženju, jer razumevanje i podrška na poslu čine veliku razliku u kvalitetu života osoba sa dijabetesom.