Svake godine, 31. maja, obeležavamo Svetski dan bez duvanskog dima (World No Tobacco Day) kao dan kada se globalna pažnja usmerava na opasnosti upotrebe duvana i nikotina.

Ovaj dan je ustanovljen 1987. godine od strane zemalja članica Svetske zdravstvene organizacije (SZO), upravo sa ciljem da ukaže na bolesti i smrtne slučajeve izazvane upotrebom duvana. Od tada, 31. maj se svake godine koristi kao prilika da se podsetimo koliko je važno zaštititi sadašnje i buduće generacije od štetnih uticaja nikotina i duvanskih proizvoda.

U cilju podrške i motivisanja pušača za odvikavanje od pušenja, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je u junu 2022. godine pokrenuo besplatnu telefonsku liniju 080 020 0002 koja je dostupna svakog radnog dana od 11 – 14h, kao i intеrnеt strаnicu https://ostavipusenje.rs/

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu je donet 2010. i odnosi se na mere ograničenja upotrebe duvanskih proizvoda. Za poslednjih 15 godina mnogo toga se promenilo u industriji duvana, što je prepoznato i od strane SZO.

Mladi — glavna meta nikotinske industrije

Danas, kada je procenjeno da više od 37 miliona dece uzrasta od 13 do 15 godina koristi duvan, jasno je da borba nije završena — naprotiv, postaje sve kompleksnija.

U mnogim zemljama, stopa korišćenja elektronskih cigareta kod mladih je premašila stopu korišćenja kod odraslih. Nikotinske kesice, vejp uređaji, zagrejani duvanski proizvodi — svi oni se danas agresivno promovišu putem društvenih mreža. Samo marketinški sadržaji vezani za ove proizvode pregledani su preko 3,4 milijarde puta!

Rezultati o zastupljenosti upotrebe duvanskih proizvoda među mladima uzrasta 11,13 i 15 u našoj zemlji ne odstupaju mnogo od rezultata u drugim zemljama. 

Pre nego što osudimo naviku, moramo je razumeti.

Zašto su ovi proizvodi toliko privlačni mladima?

Zato što su dizajnirani da budu privlačni – atraktivne ambalaže, slatki ukusi (ima ih preko 16.000), glamurozne reklame, uređaji za primenu koji imaju ekran i povezani su sa internetom i društvenim mrežama. Za roditelje tu je poruka da su ovi novi proizvodi „manje štetni“ od klasičnih cigareta. Istina je da su ovi proizvodi visoko adiktivni i osmišljeni tako da zadrže korisnike u začaranom krugu zavisnosti.

Zato je važno da razjasnimo koji su sve proizvodi prisutni na tržištu, kako funkcionišu i koliko su štetni.

Duvanski i nikotinski proizvodi — šta je šta?

1. Duvanski proizvodi koji sagorevaju (udiše se dim):

• Fabričke cigarete, cigarete koje se motaju
• Lule, cigare, cigarilosi

Ovi proizvodi prilikom sagorevanja stvaraju duvanski dim koji sadrži više od 7.000 hemijskih jedinjenja. Preko 250 ovih jedinjenja je direktno opasno po zdravlje, a oko 70 supstanci izaziva rak (kancerogene materije). Korisnici, ali i ljudi izloženi duvanskom dimu, direktno udišu ove toksine.

2. Duvanski proizvodi koji se zagrevaju (bez dima):

• Zagrejani duvanski proizvodi (HTPs) kao što su HEETS, IQOS i slični uređaji

Ovi proizvodi se sastoje od uređaja u koji se stavljaju specijalno oblikovane kapsule sa duvanom. Pri upotrebi duvan ne sagoreva, već se samo zagreva, tako da nema pepela, ni dima. Stvara se aerosol koji ipak sadrži nikotin i štetne materije, ali u manjem obimu u odnosu na duvanski dim. Promovišu se kao „manje štetni“, iako ne postoji granica štetnosti kod izloženosti ovim aerosolima.

3. Duvanski proizvodi koji se primenjuju oralno (bez dima):

• Duvan za žvakanje
• Snus (kesice sa duvanom)

Duvan koji se žvaće danas možemo videti uglavnom u starim filmovima. Snus je daleko popularniji. Koristi se tako što se kesica drži u ustima, pod gornjom usnom. Iako kod ove primene nema dima i okolina nije u opasnosti, korisnik razvija zavisnost i postoji rizik od razvoja raka usta. Snus je zabranjen u zemljama EU, osim u Švedskoj. U našoj zemlji nije zabranjen.

4. Nikotinski proizvodi (ne sadrže duvan):

• Elektronske cigarete (vejpovi) – uređaji na baterije koji zagrevaju tečnost sa nikotinom. Mogu biti jednokratne ili se dopunjuju
• Nikotinske kesice (nicopods, nicotine pouches) – male kesice koje se stavljaju pod gornju usnu i sadrže sintetički ili prečišćen nikotin

Ni kod ove primene nema duvanskog dima koji je glavni protagonista svih zakonskih zabrana. Ipak sam nikotin ima jak potencijal za izazivanje zavisnosti, bez obzira na način i put primene. Ovi proizvodi su često dodatno aromatizovani, što ih čini posebno privlačnim mladima. Utvrđeno je da postoji 16.000 različitih aroma koje se koriste u elektronskim cigaretama. S obzirom na ovako veliki broj aditiva koj se nalaze u tečnostima za vejpove, sadržaj aerosola koji nastaju pri upotrebi ne može biti dosledno opisan. Skoro svakodnevno dobijamo nove informacije o štetnom delovanju aerosola pri dugotrajnoj upotrebi, naročito kod mladih.

Svetski dan bez duvanskog dima: Farmaceuti kao podrška

Farmaceuti su pristupačni zdravstveni radnici u koje ljudi imaju poverenja. Kroz savetodavni razgovor, edukaciju i podršku, mogu igrati ključnu ulogu u sprečavanju prve upotrebe kod mladih i pomoći onima koji žele da prekinu sa ovom navikom.

Na ovaj dan, pozivamo sve, roditelje, nastavnike, zdravstvene radnike i same mlade, da se informišu, razgovaraju i zajednički deluju u cilju stvaranja društva bez dima i nikotina.

Vaša lokalna apoteka nije samo mesto za lekove — ona je i prostor za razumevanje, podršku i promenu.